Demokratska partija socijalista (DPS) i Demokratski front (DF) vodeće su političke grupacije za koje bi glasali građani koji bi se u ovom trenutku opredijelili za izlazak na izbore, pokazalo je regionalno istraživanje o društveno-političkim trendovima. Po toj anketi, za DPS bi glasalo 28 odsto građana, a za DF 21 odsto.
Istraživanje je pokazalo da SNP podržava sedam odsto građana, Demos šest, Demokrate pet, SDP, URA i Bošnjačku stranku po četiri odsto građana, dok bi za Socijaldemokrate Crne Gore, Pozitivnu Crnu Goru i BDZ glasalo po tri odsto anketiranih. Podršku od dva odsto dobili bi NS, LP, CDU i Forca, a po jedan odsto SRS, DUA, SL i HGI.
Anketu je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Podgorici predstavio analitičar Đorđe Vukadinović, koji je istakao da članstvo Crne Gore u NATO-u podržava 32 odsto građana, što, kako je naglasio, jasno dokazuje da je većina protiv atlantskih integracija. S druge strane, članstvo u EU podržava 62 odsto anketiranih. Vukadinović je, međutim, naglasio da u Crnoj Gori i dalje postoji ozbiljan konfliktni kapacitet.
Ovo istraživanje realizovano je od 15. do 29. avgusta, na reprezentativnom uzorku od 1.009 punoljetnih ispitanika. Realizovano je putem terenske, telefonske i i onlajn ankete, a sprovela ga je grupa nezavisnih eksperata iz regiona za potrebe NVO Evropska perspektiva. Šef istraživačkog tima Dragana Kadović kazala je da je fokus bio na aktuelnim zbivanjima na društveno-političkoj sceni, društveno-ekonomskom položaju i izborima i političkim stavovima.
Vukadinović, koji je kao analitičar komentarisao nalaze, rekao je da je očigledno da većina građana ne misli da su izbori slobodni, što nije u saglasju sa proklamovanim ciljevima članstva u EU. Objasnio je da su anketirani na pitanje da li ljudi u Crnoj Gori smiju otvoreno da izraze političke stavove, bez bojazni da se to može negativno odraziti na njih i njihovu porodicu, odgovarali tako da je 36 odsto reklo ne, 30 odsto da, a 34 odsto nije htjelo da odgovori. S druge strane, 32 odsto anketiranih smatra da ljudi u Crnoj Gori mogu na izborima da slobodno izražavaju svoju političku volju, ali 38 odsto misli da se glasa pod izvjesnim pritiskom.
– Da su izbori u Crnoj Gori slobodni i demokratski smatra 36 odsto građana, dok znatno veći broj, 43 odsto, izražava sumnju da postoje zloupotrebe izborne procedure. To jasno pokazuje da sa pitanjem regularnosti izbora nešto defintivno nije u redu – kazao je Vukadinović.
Na pitanje da li su hapšenja u Budvi pokušaj da se zaštiti pravna država ili unutarpartijska borba za uticaj i dominaciju, više od polovine građana (51 odsto) odgovorilo je da je to unutarpartijska borba za uticaj i dominaciju, dok svaki četvrti građanin vjeruje u pravnu državu (25 odsto).
Vukadinović je rekao da je 12 odsto građana dalo pozitivan odgovor na pitanje da li je realno očekivati da će se životni standard u toku ove i sledeće godine povećati.
S druge strane, kako je naveo, više od polovine anketiranih, 52 odsto, dalo je negativan odgovor, dok 36 odsto nema odgovor.
Velika većina građana protiv je sankcija Rusiji (69 odsto), kao i protiv ograničavanja boravka strancima na 90 dana, uvođenja radnih dozvola za sezonske radnike, te naplate poreza na imovinu stranim državljanima.
Od zemalja u regionu, Srbija se i dalje tretira kao najbliža Crnoj Gori, i to na svim poljima saradnje. Republika Srpska je druga po redu kod ekonomske, političke i kulturne saradnje, dok je BiH druga po redu za bezbjednosnu saradnju, a treća po redu za političku. Većina građana i dalje vidi Beograd kao glavnu destinaciju za liječenje, studiranje, proslave i zaposlenje. Po Vukadinovićevom mišljenju, ovi podaci jasno pokazuju da sukobi političkih vrhova u Podgorici i Beogradu nijesu ostavili puno traga na građane i tradicionalne veze i bliskost dviju zemalja.
On je saopštio da kao najvažnije probleme u društvu većina građana izdvaja trgovinu narkoticima (72 odsto), kriminal (71 odsto), korupciju (68 odsto), nelegalnu trgovinu (67 odsto), poslovanje u „sivoj“ zoni (60 odsto), zapošljavanje preko veze (59 odsto), nezaposlenost (56 odsto), socijalne razlike (50 odsto), siromaštvo (49 odsto), rad na „crno“ (49 odsto), te trgovinu ljudima (43 odsto).
Upitan da prokomentariše predstojeće proteste, Vukadinović je rekao da procjena uspješnosti zavisi od definicije ciljeva protesta.
–Ti ciljevi bi mogli biti rušenje vlasti, formiranje prelazne vlade, obezbjeđivanje ravnopravnih izbornih uslova ili jačanje Demokratskog fronta kao ključne opozicione snage. Ali, u svakom slučaju, stvari će se pokrenuti i pomjeriti u nekom pravcu – zaključio je Vukadinović.M.V.
Građani nezadovoljni standardom
Dragana Kadović je objasnila da je u anketi socijalni momenat posebno acentiran u smislu nezadovoljstva građana standadrom života u Crnoj Gori. Objasnila je da su u anketi obuhvaćene teme socijalnog karaktera i pitanja radnog statusa, a najveći procenat nedzadovoljnih građana je kod domaćica, penzionera i nezaposlenih.
Kadovićeva je objasnila da je mreža regionalnih istraživača pokrenula ovaj projekat.
–Imamo širok spektar aktivnosti i naša ideja je nastavimo sa sličnim istraživanjima. Ubrzo ćemo predstaviti nova – najavila je Kadovićeva.
„Danu” se najviše vjeruje
Prema juče predstavljenom istraživanju, građani od štampanih medija najviše povjerenja imaju u informativni sadržaj dnevnih novina „Dan”. Naime, „Danu” vjeruje 44 odsto anketiranih. Slijede „Vijesti”, kojima vjeruje 31 odsto, pa „Pobjeda”, kojoj vjeruje 21 odsto građana.
Na četvrtom mjestu su „Večernje novosti”, kojima vjeruje 18 odsto, a slijede „Dnevne novine”, u čiji informativni sadržaj vjeruje 17 odsto građana. Na začelju su „Politika”, „Blic”, „Kurir” i „Informer”.
)){kind=small}
